Lin­gvist­ki­nja dr Snje­ža­na Kor­dić iz Za­gre­ba je u okvi­ru na­uč­nog sku­pa „Nje­go­še­vi da­ni” u Ko­to­ru, iz­ni­je­la za­ni­mlji­ve re­ak­ci­je ve­za­ne za De­kla­ra­ci­ju o za­jed­nič­kom je­zi­ku, do­ku­men­tu ko­ji je do­ne­sen 30. mar­ta. O De­kla­ra­ci­ji su dr­ža­ne tri­bi­ne u Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Sr­bi­ji, a sa­da i u Cr­noj Go­ri, o njoj se iz­vje­šta­va­lo u Slo­ve­ni­ji, Ma­ke­do­ni­ji, ali i u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Nje­mač­koj, Austri­ji, Fran­cu­skoj, jer je De­kla­ra­ci­ja zna­ča­jan do­ku­ment s ob­zi­rom da sko­ro 30 go­di­na ov­da­šnje dr­ža­ve vo­de po­li­ti­ku kao da ne­ma­ju za­jed­nič­ki je­zik.
- Sre­ta­la sam lin­gvi­ste ra­znih na­ci­o­nal­no­sti na sku­po­vi­ma u Evro­pi i kod nas, a na „Nje­go­še­vim da­ni­ma” sam pr­vi put sa­da jer su di­je­lom po­sve­će­ni i De­kla­ra­ci­ji o za­jed­nič­kom je­zi­ku, ko­ja je ve­o­ma va­žna za­to što u njoj pr­vi put una­zad vi­še de­ce­ni­ja in­te­lek­tu­al­ci iz če­ti­ri dr­ža­ve pot­pi­su­ju iz­ja­vu da ima­mo za­jed­nič­ki je­zik - ka­že is­tak­nu­ta lin­gvist­ki­nja u in­ter­vjuu za „Dan”.
●Da li je pri­mje­na za­jed­nič­kog je­zi­ka stvar do­go­vo­ra me­đu dr­ža­va­ma?
- Je­zik uop­šte ni­je stvar do­go­vo­ra jer po­li­ti­ča­ri na­ših ze­ma­lja su se do­go­vo­ri­li da sva­ka dr­ža­va ima raz­li­či­te je­zi­ke, a vi­di­mo da u prak­si to ne funk­ci­o­ni­še. Nji­hov do­go­vor ni­je uspio pro­mi­je­ni­ti stvar­nost da ima­mo za­jed­nič­ki je­zik. Vi­di­mo da se glat­ko od­vi­ja naš raz­go­vor i da se pot­pu­no ra­zu­mi­je­mo, a kad bi ovo bi­li raz­li­či­ti je­zi­ci, mi sad ne bi­smo mo­gli raz­go­va­ra­ti bez pre­vo­di­la­ca.
●Šta je to što lin­gvi­sti mo­gu da po­stig­nu, a po­li­ti­ča­ri ne mo­gu?
- Bu­du­ći da po­li­ti­ča­ri i pro­fe­so­ri je­zi­ka već 30 go­di­na kroz me­di­je i škol­ski si­stem usa­đu­ju u mla­de lju­de svi­jest da su to če­ti­ri raz­li­či­ta je­zi­ka, mno­gi lju­di su pod­le­gli toj ma­ni­pu­la­ci­ji, vje­ru­ju­ći auto­ri­te­ti­ma iz ško­le, kul­tu­re, me­di­ja. Sa­da pr­vi put na­kon to­li­ko go­di­na broj­ni in­te­lek­tu­al­ci i osam hi­lja­da dru­gih lju­di su se oku­pi­li oko De­kla­ra­ci­je ko­ja ka­že da ima­mo za­jed­nič­ki je­zik. Na „Nje­go­še­vim da­ni­ma” na­sta­vlja­mo raz­go­vor o De­kla­ra­ci­ji, pro­ši­ru­je­mo svi­jest me­đu lju­di­ma o po­sto­ja­nju za­jed­nič­kog je­zi­ka, i uto­li­ko je to zna­čaj­na stvar. Ovim sku­pom osvje­šta­va­mo da je tvrd­nja o po­sto­ja­nju če­ti­ri raz­li­či­ta je­zi­ka na­ci­o­na­li­stič­ka laž.
●Za­što su upra­vo lin­gvi­sti, kul­tur­ni dje­lat­ni­ci, umjet­ni­ci, ti ko­ji „za­cje­lju­ju” sta­re ra­ne na­ci­o­na­li­zma?
- Umjet­nost, kul­tu­ra, je­zik zbli­ža­va­ju lju­de, čak na­su­prot vo­lji na­ci­o­na­li­sta. Kad se lju­di na­đu za­jed­no na ne­kom kon­cer­tu, ni­je ih bri­ga iz ko­je je dr­ža­ve ne­ko. Ako je do­bra pje­sma, oni je vo­le svi i vi­de da ima­mo za­jed­nič­ki je­zik. Niz ma­ni­fe­sta­ci­ja iz ra­znih obla­sti kul­tu­re po­ka­zu­ju da ima­mo za­jed­nič­ku kul­tu­ru, za­jed­nič­ki je­zik. Na­rav­no da su lin­gvi­sti ti ko­ji tre­ba da ra­de na ši­re­nju svi­je­sti o za­jed­nič­kom je­zi­ku. Na­ža­lost, mno­gi lin­gvi­sti su pri­je uče­stvo­va­li baš u na­ci­o­na­li­zmu, mno­gi uče­stvu­ju i dan-da­nas, ali, eto, sva sre­ća, u sve če­ti­ri dr­ža­ve ima­mo i po­je­di­ne ri­jet­ke lin­gvi­ste ko­ji se su­prot­sta­vlja­ju to­me.
●Šta bi pri­mje­na ove De­kla­ra­ci­je zna­či­la u prak­si?
-To bi on­da zna­či­lo, na­pri­mjer, da se ne tra­ži sud­ski pre­vod u Bo­sni za je­zik iz su­sjed­ne ze­mlje, da čo­vjek ne mo­ra da pla­ća sud­skog tu­ma­ča. Sa­da­šnja si­tu­a­ci­ja je da kad ne­ko­me ukra­du pa­soš na aero­dro­mu u ne­koj od ovih dr­ža­va, a on je iz su­sjed­ne ze­mlje, on do­la­zi u po­li­ci­ju u svo­ju ma­tič­nu dr­ža­vu sa po­tvr­dom da mu je ukra­den pa­soš, a po­li­ci­ja ga ša­lje kod sud­skog tu­ma­ča da mu po­tvr­du na­vod­no pre­ve­de i on mo­ra da pla­ti 50 eura za pre­vod. Sud­ski pro­ce­si pro­tiv kri­mi­na­la­ca u Sr­bi­ji za­star­je­va­ju, jer se tra­ži sud­ski tu­mač za na­vod­no stra­ni je­zik. Po­slje­di­ce tvrd­nje da go­vo­ri­mo če­ti­ri je­zi­ka u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj su na­pri­mjer i da dje­cu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti raz­dva­ja­ju u za­seb­ne raz­re­de. To ra­de za­to da bi sva­ki na­ci­o­na­li­zam usa­đi­vao svo­ju ver­zi­ju isto­ri­je, knji­žev­no­sti i kul­tu­re.M.D.POPOVIĆ


Na­ci­o­na­li­zam je kao auto­i­mu­na bo­lest

- Svi­jest o za­jed­nič­kom je­zi­ku je po­sto­ja­la do de­ve­de­se­tih go­di­na za­to što ta­da ni­je do­mi­ni­rao na­ci­o­na­li­zam. U me­đu­vre­me­nu to se pro­mi­je­ni­lo. Cilj sva­kog na­ci­o­na­li­zma je na­pra­vi­ti ne­za­vi­snu za­seb­nu dr­ža­vu, i to je na­pra­vlje­no ov­dje. Na­ci­o­na­li­zam sad po­sta­je su­vi­šan, on je kao auto­i­mu­na bo­lest – ka­da se vla­sti­ti imu­ni si­stem okre­ne pro­tiv vla­sti­tog ti­je­la, uni­šta­va ga. Baš to sa­da ra­di na­ci­o­na­li­zam. Vo­đe te ide­o­lo­gi­je iz­mi­šlja­ju la­žne te­me - te­mu ugro­že­no­sti je­zi­ka, na­ro­da, po­vi­je­sti i ti­me pra­ve kon­flik­te unu­tar vla­sti­te dr­ža­ve. Vi sad u Cr­noj Go­ri ima­te već niz go­di­na ta­kvu si­tu­a­ci­ju jer na­ci­o­na­li­zam zah­ti­je­va da se u ni­zu ri­je­či gdje to do­sad ni­je bi­lo uobi­ča­je­no ko­ri­ste spe­ci­jal­ni gla­so­vi. Vr­ši na­si­lje nad je­zič­nom prak­som, stva­ra se kon­fu­zi­ja me­đu dje­com. Na­sta­je kon­flikt u dru­štvu ta­mo gdje ga ni­je bi­lo i za­to je na­ci­o­na­li­zam ja­ko šte­tan. On je stvar­no kao auto­i­mu­na bo­lest.